Ukratko,

trideset godina je trebalo da od plastelina dođem do kovina.

U međuvremenu, živila sam u Zadru, praznike provodila u Zagrebu i na otoku Premudi. S Premude je potekla moja ljubav prema naplavinama i svom ostalom blagu koje se može naći na morskoj obali. Dva puta sam postala mama. Radila sam uglavnom u ugostiteljstvu pa sam trebala terapiju – Pinterest mi je otkrio jednostavnu pirografiju. Nakon dugo godina nekreativnosti, na tamo sam shvatila da danas možeš sam, preko interneta, naučiti svašta (kod nas nema nekih kreativnih radionica).

Krenula sam od bakra. Bila sam oduševljena s bakrom i improviziranim alatima pa sam odlučila putovati u Zagreb na Tečaj za izradu suvremenog nakita. Tamo sam upotpunila znanje iz tutorijala i odlučila se ozbiljnije posvetiti nakitu. Nabavila sam nešto pravog alata, osposobila jedan radni stol i počela.

Puno sati, rada i prakse treba za naučiti pojedinu tehniku, a ja u ovom trenu imam još dosta za učiti pa ne bih puno o inspiraciji…

Za sada mi je inspiracija sam rad – izazov – isprobavanje raznih tehnika i njihova kombinacija u srebru i bakru. U trenu kad shvatiš da možeš ̋sve ̋– teško je odlučiti kojim redom krenuti. Moji radovi su skroz šareni – od minimalističkih do kičastih, od suvremenih do tradicionalnijih, od primitivnih do finih.

Napokon radim ono što volim i želim u tome uživati bez ikakvih granica i okvira!

Uživajte i vi!